Krenuli u subotu rano. S nama su putovali prekaljeni alpinisti iz PD Željezničara: (Marko) i njegova žena (Kate).

Osim nas, u Paklenicu je iz Željezničara stigla još jednačetvorka… a neki nas dočekali i dolje.

DENAJA

U subotu smo se Jimbo i ja odlučili prikrpati kolegama-alpinistima-pripravnicima Krcku i ljupkoj Doriji. Išli smo penjati Danaju - smijer uz stup koji je dio zloglasnog Anića kuka. Po stupu prolazi nekoliko smjerova, od kojih je Damaja druga po težini. Dužine je tri cuga (izmjenjivanja penjača u vođenju uspona). Smijer je ocijenjen ocjenom 5b, s time da su prva dva cuga 5b, a zadnji s obzirom da je nešto lakši je dobio ocjenu 5a.

Pao je dogovor da Jimbo vodi prvi i zadnji cug, a ja ću potegnuti po srednjem. Pustili smo Krcka i Doriju ispred sebe - pa ako oni prođu, valjda ćemo proći i mi…

Dok smo čekali da Dorija, koja je penjala kao druga, stigne do prvog štanda, ustanovili smo da baš nismo krcati s opremom. Imali smo samo jednu spravicu za osiguravanje, pa je Jimbo morao zihrati preko matičara. A ni matičara (4kom) ni kompleta (10kom) (to su dva karabinera spojena gurtnom koji se ukapčaju u klinove ili spitove kao međuosiguranje) nije bilo u izobilju. 10 kompleta je možda dovoljno za sportske smijerove, ali u pravom brdu je to na knap… snaći ćemo se nekako.

Marko nas je upozorio da u ovom smijeru postoji dio na kojem se čovijek mora popeti 10 metara da bi došao do idućeg spita. Zato nam je dao dva frienda (mehanizam koji se uglavi u pukotinu u stijeni i koji služi za međuosiguravanje).

Jimbo je popeo prvi cug, postavio štand i bilo je vrijeme da i ja počnem penjati. Ufff… drhte ruke i noge, znoje se dlanovi - STRAH! Pa koji mi je vrag!? Pejnem ko drugi i tolko se bojim! Iskilavio sam se nekako do Jimba i brzo nastavio dalje ko prvi… opet STRAH! Sad opravdano jer penjem ko prvi. Sav smrznuti od straha, zgrčeni i stisnuti stigao sam do pravog 5b detalja… vertikalna zaobljena ploča sa 1cm dubokim pukotinama… ispružujem se koliko sam dug da bih ukopčao spit iznad mene. Kad je komplet sigurno legao i kad sam ukopčao uže, nisam izdržao - uhvatio sam se za komplet i navukao na lijevo do boljeg hvatišta. I bilo je gotovo - ovaj smijer nisam ispenjao slobodno (penjanje bez tehničkih pomagala). Uspuzao sam do štanda na kojem me dočekala Dorija. Kad je ona otišla dalje, pozvao sam Jimba da mi se pridruži (PENJIIII!).

Jimbo je nastavio voditi zadnji, treći i najduži cug i vrlo brzo smo svo četvoro bili na vrhu. Tamo smo malo zamezili, pa se odpenjali (nizbrdo) do kraja smijera Absail pista, odakle smo u dva i pol cuga absajlali.

SPAVANJE

Suprotno inicijalnom dogovoru da spavamo u apartmanu Dijana, pridružili smo se manjoj grupi alpinista u apartmanu na samom skretanju za kanjon Paklenice. Bila je to opaka greška - malo deka, hladne sobe. Jedva da smo oka sklopili od hladnoće… Dijana - ZAKON!

ZGREŠENA

Netko nam je u subotu predložio da penjemo Centrali kamin, smijer ocjene 4 od 5 cugova. No to je palo u vodu, jer se Jimbu nije penjalo ništa duže od tri cuga. Nakon kraće nedoumice, jedna nam je cura predložila da probamo Zgrešenu. Smijer je malo teži (5b) od kamina, ali je kratak (tri cuga) i ne mora se puno hodati. Smijer prati izrazitu pukotinu koja se pod oko 45 stupnjeva penje uz stijenu. U njegovoj blizini (iznad njega) nalazi smijer Dijagonalka, koji je izazov svim aplinistima. Misleći da penju Dijagonalku, mnogi su zalutali u izrazitu pukotina Zgrešene - odatle i ime smijera (zgrešena na slovenskom znači pogrešna)

Odšetali smo se do ispod smijera i dogovorili da ja vodim prvi i zadnji cug, jer je jučer bilo obrdnuto. Kad sam počeo vaditi stvari iz ruksaka, ustanovio sam da mi fali jedan nevažan dio opreme - PEJNAČICE (baletanske cipele, odlične za izazivanje potpunog zastoja cirkulacije u stopalima). Trčim do auta… nema ih u autu, vozim do apartmana. Bile su iz zavijese… vozim nazad, trčim i penjemo! Marko mi je ponovo dao koristan savijet: ako nećeš moći proći teški detalj, napravi laso i baci ga oko špice, pa se navuci. Stižem do tog detalja… ne vidim špicu, ali vidim cijeli svežanj nabacanih lasa i gurtni kojima su se pomagali penjači koji su prije ovuda prošli. Da se uhvatim, navučem? Nema šanse! Danas penjem isključivo slobodno! I prošao sam ga… par metara iza se nalazi štand. Ubrzo do štanda dolazi i Jimbo, te nastavlja dalje kao prvi. Stvarno sam ga dugo morao čekati da me pozove dalje. Razlog tome je bio nedostatak matičara (karabinera s maticom), ja sma za svoj štand upotrijebio tri komada, tako da je Jimbo morao kombinirati s jedinim i kompletima. Čekao nas je još zadnji najduži cug. Tri kompleta su ostala kod Jimba, pa sam morao biti racionalan u tom zadnjem cugu… ali ne previše - vraćao sam se samo po jedan komplet koji se nalazio na najmanje isturenom mjestu. S obzirom da je zadnji cug išao po prilično cik-cak, uže je zbog trenja jako teško klizilo, pa sam pred kraj morao vući ko konj da bih mogao naporaviti slijedeći korak. Treći štand se nalazi na prostranoj polici i sastoji se od masivnog lijepljenog klina. Stiže i Jimbo… i tu malo mezimo Studentenfüter, pa u dva cuga absajlamo na sipar odakle se pješice spuštamo do dna kanjona.

Trebalo nam je nešto malo preko dva sata od prođemo kroz Zgrešenu. Bilo je oko 14:30, pa smo se odlučili popesti još koji sportski smijer… i baš smo zapeli za neki 5c+… dobro je probati nešto teže sportski, nakon što se izađe iz pravog alpinističkog smijera.

Malo niže od nas, su isto to radili i Marko, Katarina, Dorija i Anita. Svi zajedno smo se sputili do parkinga, pričekali da se iz svog smijera spuste Krcko i Dukši, pa svi zajedno otišli na cugu…

KRAJ

Slike možete pogledati na našoj foto-galeriji.